Poetika luksuza

Na Kalemegdan se u vreme Starog Beograda dolazilo iz nekoliko pravaca. Jedan je vodio sa Senjaka, tramvajskom linijom koja je spajala dva udaljena dela grada. Senjak je oduvek bio posebno mesto. Danas je rezidencijalna četvrt ispunjena zdanjima raznolikih arhitektonskih stilova koji bez obzira na različitost imaju jednu zajedničku crtu. Najpreciznije, ona bi se mogla prevesti kao otmenost. Druga asocijacija je mir. Neka prefinjena tišina i spokoj a opet na domak užurbanog grada. Tada, u dalekoj prošlosti Beograda, bio je mesto za osmatranje. Odatle se pružao jedan od najlepših pogleda na Beograd - grad koji je odoleo hirovima istorije, burama koje je nosilo vreme. Menjao se ali je zadržao svoju supstancu, ono što ga čini posebnom tačkom na razmedju Istoka i Zapada. Tu iskru sačuvao je i Senjak. Luksuz kojim danas odiše nastao je na prostranstvu na koje se dolazilo da bi se doživela lepota. Stoga nije ni mogao biti drugačiji. Raskošan, otmen i tih. Tu počinje priča vile Gospava. Ime nije odabrano slučajno ali ta priča zaslužuje posebno poglavlje. Već pri prvom kontaktu sa ovim prostorom osećaj je nesvakidašnji. Svečan i pun nadahnuća. Enterijer u rustičnom i elegantnom stilu dočarava sjaj minulih epoha ali po ukusu savremenosti. Zidovi nekadašnje porodične kuće pričaju sopstvenu priču i podstiču imaginaciju. Svaki detalj, od parketa iz Indije do Murano lustera, raskošnog kamina, odaja i apartmana predstavlja luksuz u izvornom smislu reči. Ali šta je to što luksuz čini poetičnim? Odgovor je jenostavan. Reč je o skladu. A sklad nastaje iz koncepta. Koncept vile Gospava je osmišljen da u gostu probudi smisao za lepotu, da ga oživi i pokrene. Potom osećaj za stil i istoriju. Jer, iza svake sitnice u ovom ambijentu stoji priča. I ideja. To je ono što povezuje sve delove enterijera u celinu koja je otmena baš kao kuna na grbu vile, heraldičkom remek delu koje podseća na večne vrednosti. Lepota je jedna od njih. Međutim, tu se samo nazire uvod u jedno vanserijsko iskustvo.